Nijedno preterivanje nije dobro, pa tako ni preterivanje u korišćenju društvenih mreža
Ljudi danas, osim u 'stvarnom' svetu, istovremeno žive i 'online' i često su izloženi kritikama drugih. Objavljujemo selfije, fotografije iz privatnog života, tekstualne postove, a naši poznanici i ljudi koje više-manje poznajemo ih komentarišu, pa nam se ponekad čini da svi gledaju samo u nas, što može imati značajne psihološke efekte. Visoka cena online postojanjaIstraživanja su pokazala da korišćenje društvenih mreža u velikoj meri povećava rizik od simptoma anksioznosti i depresije. Ovi psihološki efekti onlajn medija su sve prisutniji, ali nisu uvek odmah vidljivi. Sa Kalifornijskog državnog univerziteta Dominguez Hills kažu da ljudi provode mnogo više vremena pred ekranima nego što se prvobitno mislilo, ali i više nego što su i sami toga svesni. Nazvali su to svojevrsnom epidemijom. Profesor emeritus psihologije sa tog univerziteta, Larry Rosen, od 1984. godine proučava uticaj tehnologije na ljudsku psihu. Kako kaže, mnogi ljudi su toliko zatrpani porukama, pozivima i obaveštenjima da se često osećaju kao da ne mogu da pobegnu od svog onlajn života. „Čak i kada niste na ekranima, ekrani su u vašoj glavi“, kaže Rozen, piše Wired. 
Jedna od pozitivnih strana privatnosti je to što nam omogućava da postupamo bez prosuđivanja drugih ljudi. Kada nešto objavimo na Internetu, otkrivamo deo sebe, ali ne znamo kakav utisak ostavljamo i kako će ljudi reagovati na ono što smo otkrili, što onda može izazvati osećaj anksioznosti i stresa. Profesorka sa Stanforda Anna Lembke objašnjava da svoj identitet gradimo kroz to kako nas drugi vide. Kako se veliki deo tog identiteta gradi u onlajn okruženju, teško nam je da se nosimo sa tim. Prema njenim rečima, to je ranjiv identitet koji postoji u sajber prostoru i na neki čudan način nemamo kontrolu nad njim. 
Nakon što nešto objave ljudi često sede kao na iglama i čekaju šta će drugi reći o tome. Ovo iščekivanje je izuzetno stresno jer u slučaju negativnih reakcija nećemo biti jedini koji će ih videti. Zbog toga se povećava osećaj stida i negativnih emocija koje imamo prema sebi. Mi smo društvena bića i stvoreni smo za formiranje zajednica, komunikaciju i zajednički rad, a ne za stalno izlaganje kritikama celog sveta. Tako nastali stres može postati hroničan i uvući se u sve sfere našeg postojanja. Lembke smatra da postoji kolektivni problem koji treba hitno rešiti. Kao što se zna šta je zdrava konzumacija hrane, potrebno je utvrditi i šta je zdrava konzumacija društvenih mreža i interneta uopšte.
0 Comments
|